Početna | ISPOVESTI | ŽELEO SAM DA BUDEM TATA
ŽELEO SAM DA BUDEM TATA

ŽELEO SAM DA BUDEM TATA

Share Button

Roditeljstvo me je snašlo u godinama koje su po nekim merilima preozbiljne da bi se postalo tata. Ja sam se rukovodio time da sve što nam se dešava u životu ima svoj razlog, ali ga mi često nismo svesni, pa sam tako želeo da verujem da je neka kosmička sila uredila da baš te 2010. godine osetim radost pri izostanku ciklusa majke mog deteta. A desilo se kao u romantičnoj bajci; nakon nekoliko razgovora tog dana smo odlučili da ćemo početi sa pokušajima da dobijemo bebu, i već taj prvi pokušaj je – kao na filmu – bio uspešan. Prosto se nametao zaključak da je tako suđeno, i da je baš tako trebalo da se desi. I trebalo je. Želeo sam da budem tata.

Prvih nekoliko meseci trudnoće proteklo je, kao kod svih srećnih parova, u pravljenju planova za budućnost, u odabiru imena, u razgovorima o radostima i strahovima koji predstoje. I onda se, bez ijedne ružne izgovorene reči, bez ijednog sukoba u dotadašnjem odnosu, sve okrenulo naglavačke. Žena koja je nosila našu bebu saopštila mi je porukom da je to dete samo njeno, da ja nemam ništa s tim, da ne treba više da je kontaktiram. Pretpostavljam da postoji jedan broj muškaraca koji bi to jedva dočekali, budući da nismo bili ni u kakvoj formalnoj vrsti odnosa, te bi utekao sve udarajući se nogama po turu, ali ja nisam hteo da bežim. Želeo sam da budem tata.

Majka je trudnoću iznela onako kako je odabrala, a što je najvažnije i ona i beba bili su dobro. Kako sam se ja osećao odsečen od svega? Ne bih takvo iskustvo poželeo nijednom budućem tati, ali sam ipak danas ponosan što sam izdržao i što nisam pozivima remetio spokoj trudnice, jer bih time direktno remetio i psihički mir bebe koju je nosila u stomaku. Majka i beba su tokom cele trudnoće povezane pupčanom vrpcom, i osim hranljivih materija razmenjuju i psihičku energiju, i svako majčino nerviranje neminovno se odrazi i na bebu. Nisam želeo sebi da dozvolim da remetim bilo čiji mir, jer sam imao mnogo važniji cilj u glavi. Želeo sam da budem tata.

Nakon rođenja deteta uspostavili smo koliko je to moguće civilizovan odnos, i ja sina viđam redovno, i koliko mogu i umem doprinosim njegovom vaspitanju i odrastanju. Prvih nekoliko godina viđali smo se svakog drugog dana, jer sam smatrao jako važnim da dete bude svesno da pored majke ima i oca, i da ga oboje podjednako i svako na svoj način volimo. Želeo sam da sa sinom izgradim odnos zasnovan na ljubavi i poverenju, bez obzira na činjenicu što ne živimo pod istim krovom. Želeo sam da od prvih dana bude svestan da sam mu u svakom trenutku oslonac i sigurna luka, neko ko će ga posavetovati ako bude u dilemi, neko ko će mu pomoći kada mu bude teško, i neko ko će se radovati sa njim kad bude srećan. Želeo sam da budem tata.

Tokom odrastanja nailazili smo na različite izazove, o čijim uzrocima bi se moglo raspravljati nadugo, ali se neki jasan zaključak ne bi iskristalisao. Borili smo se sa odbijanjem da se progovori, kao i sa drugim propratnim pojavama prisutnim kod razvojne disfazije, ali smo savladavali prepreku po prepreku, bodreći se međusobno. Dešavalo se da mi ponestane energije, da izgubim nadu, da poželim da dignem ruke, da budem obeshrabren, ali nikada nisam dozvolio sebi da pokleknem i da predam meč bez borbe. Želeo sam da zajedno sa sinom dobijemo svaku pojedinačnu bitku, i da na kraju dobijemo i rat. Želeo sam da budem tata.

To je osećao i moj sin, pa je ulažući ogromnu energiju otpisivao problem po problem. Imali smo u svemu bezgraničnu pomoć stručnjaka, žene kojoj za života neću moći da se odužim za sve što je učinila da moj junak stigne svoje vršnjake. Stiže ih i dalje, ali mu je ostalo sve manje izazova za savlađivanje, a sve više vremena provodiće u radosti detinjstva i u igri sa vršnjacima, od kojih je nekada zazirao. I to uvek treba da bude primarni cilj – da detetu bude dobro, da bude srećno, i da izrasta u stabilnu osobu. Ono nije želelo da se rodi, nije želelo da bude ni mamino ni moje dete. Nisam uopšte siguran šta je ko želeo, znam samo jedno – želeo sam, i želim i dalje, da budem tata.

4 komentara

  1. Kakav tekst! Divno! Bas sam pod utiskom!

  2. Predivna priča, predivnog tate. Podijelila.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top